Pisac - Miloš Radović
Režija - Boško Dimitrijević

Meda - Vahidin Prelić
Jeca - Andrijana Simović
Glas Lakija - Mileta Petrović

Scenografija i kostimografija - Snežana Kovačević
Scenski pokret i koreografija - Vera Obradović
Izbor muzike i zvučni efekti - Milomir Bogdanović
Inspicijent - Mileta Petrović
Tehničko vođstvo - Milene Jocić Obradov
Bine majstor - Slavoljub Vasić
Ton majstor - Milomir Bogdanović
Majstor svetla - Filip Marković
Rekvizita - Dragan Dimitrijević
Izrada kostima - Ostoja Milišević, Filipa Jovanović, Gordana Marković
Šminka - Mirjana Ilić

Organizator - Ljiljana Matić
Umetnički rukovodilac - mr Nemanja Ranković
Direktor - Zoran Stamatović

Kada se pre godinu dana ustao od stola i pogledao komad koji sam upravo napisao, brzo sam se vratio i prosuo prvu vodu u kojoj je bio skuvan.
Delovao mi je tešsko, tužno i beznadežno

Sipao sam drugu vodu i u nju dodao malo humorai melodrame, tugu zamenio setom, rastanak mogućim sastankom, odlazak ljubavi dolaskom mudrosti, a kraju komada dodao sam nadu novog početka.
Stavio sam "Čorbu" na tihu vatru i sačekao. Posle tri meseca krčkanja pojavio se blaži, lakši i veseliji tekst.
Ali i pored toga bila je to setna priča o ljubavi sa trunkom nade na kraju.
Vreme je bilo teško i veće od mene. Nije mi dalo da pišem drugačije ni bolje.
Danas, nekoliko dana pred ratnu premijeru, tugu od pre godinu dana doživljavam kao utehu.
Današnje strahove lečim lakim prošlogodišnjim tugama.
Uspomenu na teško - privijam na ranu još težeg.
Da li ćemo ikad stići vreme o kome pišemo?
Virim u dno lonca ali nema odgovora.

Miloš Radović
U Beogradu, 19. aprila 1999.
(Tekst za premijeru u Ateljeu 212)

Zašto bi učaurenost u sopstvenu usamljenost, topli i neranjivu, bio poželjniji koncept života nego avantura zajedničkog trajanja? Da li je vreme ubuduće tako mračno i neprijateljsko prema krhkim idealima ljubavi i sreće?
Ako Jeca i Meda nekom pozorišnom čarolijom dobiju neverovatnu mogućnost da u pet minuta pred venčanje dožive, izmaštaju, zaigraju, preinkogniciraju ili odsanjaju svoje buduće zajedničke godine, da li će se odlučiti za svoje definitivno "DA" ili definitivno "NE". Pristajanje ili odustajanje, predavanje ili povlačenje? Da li pored i uprkos zamkama koje donosi vreme ispred njih i svim ružnim i bolnim dogadjajima koji se mogu i koji će se desiti ostaje ljubav kao jedini i dovoljan razlog da se život podeli udvoje?
Ova vesela, zaigrana i pomalo nežna komedija, veruje u svetlost na kraju tunela i nudi optimistički odgovor.

Boško Dimitrijević