Adaptacija i režija - Ferid Karajica
Scenski pokret i koreografija - Ferid Karajica
Kostimografija - Snežana Kovačević
Scenografija - Ferid Karajica
Kompozitor i korepetitor - Aleksandar Miletić

Bludnica - Divna Marić
Vojnik - Nemanja Jovanović
Sobarica - Biljana Zdravković
Mladi gospodin - Igor Borojević
Mlada supruga - Ivana Pavićević
Muž - Momčilo Murić
Slatka mala - Bojana Zečević
Pesnik - Vladimir Kurčubić
Glumica - Tanja Jovanović
Grof - Vahidin Prelić
Sigmund Frojd - Slobodan Ljubičić

REČ REDITELJA

Zašto „Vrteška“ A. Šniclera? Najpre radi se o kvalitetnom dramskom tekstu koji današnjim brojnim izvođenjima u svetu pokazuje da ga vreme nije pregazilo. U vreme nastajanja beše to skandalozan komad čak i cenzurisan a danas je to „starinski elegantna“ rasprava o muško-ženskim odnosima. Upravo ta tema koja nikad ne izlazi iz mode održala je interesovanje za ovaj komad, naravno, uz sve njegove dramaturške vrednosti. Blago ironičan, humorni ton koji provejava kroz ovaj komad čini ga još zanimljivijim za današnjeg gledaoca. Učinilo mi se da su uobičajene izvedbe ovog komada postale skoro konvencija i pomislio sam da bi VRTEŠKA mogla biti odličan predložak za neki „međužanr“, nešto između kabarea i mjuzikla. Kroz dramaturgiju krugova vodi nas Sigmund Frojd sa svojim autentičnim tekstovima o ljudskoj seksualnosti i muško-ženskim odnosima. On je neka vrsta voditelja i komentatora predstave. Songovi koji takođe služe kao komentar, komponovani su na stihove erotske poezije najvećih francuskih pesnika u prevodu Danila Kiša, a objavljeni u zbirci BORDEL MUZA. Oni takođe počesto nose ironičan i humoran stav prema temi. Dakle predstava se „zabavnim“ sredstvima obraća gledaocu vodeći ga prepoznavanju ljubavnih problema koji ga se „možda“ tiču.

Ferid Karajica

ARTUR ŠNICLER

Rođen u Beču, 15. maja 1862, u uglednoj jevrejskoj građanskoj porodici, umro u Beču, 21. oktobra 1931. Sin lekara, i sam po obrazovanju lekar, a po vokaciji pisac. Nakon završenih studija medicine na Bečkom univerzitetu, 1879. i položenog doktorata (1885). radi u Glavnoj bečkoj bolnici, ali nekoliko godina kasnije napušta lekarsku praksu da bi se posvetio pisanju. Još u toku studija pokazuje veliko interesovanje za psihijatriju, a poznanstvo sa Frojdom ima veliki uticaj na njegov literarni rad i odnos prema životu. Artur Šnicler vodi veoma aktivan društveni život u imperijalnom Beču, na vrhuncu slave tog grada, a potom biva i svedok raspada austrougarske imperije i pretvaranja svog rodnog grada u trećerazrednu prestonicu. Beč Šniclerove mladosti bio je grad avangarde, odvažnih intelektualaca s jedne strane, i nadolazećeg sutona Carstva i rastućeg antisemitizma, s druge. Beč je i grad skandala: Kokoška, Klimt, Šenberg, Maner, Karl Kraus, Frojd, Vilhelm Rajh, Oto Vajninger, Artur Kestler; svi prave skandale. Šnicler takođe. Njegovo delo smatra se vrlo kontraverznim, pre svega zbog otvorenog pisanja o seksualnosti i zbog izrazito oštrog stava spram antiseminizma. Nakon pojavljivanja njegovog prvog, dramskog dela – Vrteška – Šnicler je smatran gotovo pornografskim piscem. Premijera ovog komada u bečkom „Kammerspiele“, 1921, izazvala je demonstracije, drama je žigosana kao „nemoralna“, jer se u njoj govori o „moralu“ bečkog građanskog društva.

Šnicler je u svojim dramama i novelama pisao u svim varijacijama o procesima promena tog društva, pre svega i sa pogledom na odnos polova. „Pitanje polova“, o kojem se danas debatuje, počelo je žestoko da izbija na površinu tokom 19. veka. Tradicionalne uloge su počele da se ljuljaju, seksualnost i erotika su više nego ikad postale tema – iako pravno i politički stalno suzbijane.

Seksualnost kod Šniclera zauzima vrlo važno mesto. Pogotovo, čini se da je Šnicler među prvima razumeo autonomiju seksualnosti, koja ima sopstvenu logiku i koja se često sudara s drugim logikama ličnosti. Po Šnicleru, seksualne misli pomaljaju se i izbijaju u svakom trenutku dana, bez naročitog razloga.

Frojd je rado čitao Šniclera i govorio kako je Šnicler intuitivno došao do psiholoških spoznaja za koje su utemeljivaču psihoanalize bile potrebne godine kliničkog istraživanja. U jednom pismu Šnicleru, Frojd piše:“Ako sam vas uvek izbegavao, to je iz neke vrste straha da ne sretnem sopstvenog dvojnika.“